Međuratna sredina devedesetih, posle Oluje, pre bombardovanja. Na televizoru koji zrači kao Černobil krajem kalendarske 1986. godine, i radi dobro samo na uvežbanu kombinaciju karate udaraca od gore i sa strane koju izvodi pater familias, slušaš pijano bulažnjenje Milojka Pantića koji prenosi derbi meč prve A lige saveznog ranga takmičenja, pred ispod 200 gledalaca na Marakani koja nije u Brazilu. Na BK su Englezi, ali ko će se sad penjati na tavan da okreće antenu, još i onaj balavi peder (tako ćale zove kasnije proslavljenog komenatora) sere ko da je enciklopediju proguto, i plus posle su španci na Palmi, pa opet treba vraćati riblju kost. Gleda se svaki fudbal koji se uhvati u prenosu i snimku, čak i SOS Bubamara, i iako ni svestan nisi, upijaš svaki minut i po tim iskustvima slažeš u svojoj glavi sliku fudbala kakvim ga ti zamišljaš od tada pa nadalje.
,,Opsajd!", čuješ ćaleta gde viče na televizor, oglagoljivši pri tom nepristojno svevišnjeg i krvave pretke nekome. Nemaš pojma šta je to, pitaš ga da ti objasni, i on počne priču u kojoj ,,idiot (sudija ili napadač, nekad i centarhalf, krilo ili bek, i zavisnosti da li je pomoćni/đubre mahao za ili protiv vašeg tima) stoji gde ne treba, ne prati igru, ne vidi ništa i jebo mu ja mater". Shvatiš već nekako skoro pa šta je to, i slušaš oca dalje: ,,niko ko Maradona, drogirana budala; takav je i Best bio, pijano govedo; Pele najbolji, ali šta crnac zna, polomio bi mu Jusuf Hatunić obe noge da je imao samo muda da u Evropi odigra pola sezone". Učiš ta imena, veruješ slepo ocu, i eto ga, vičeš i ti: ,,Opsajd!", i ćale kaže: ,,Eto, šta ti ja pričam..."
Danas imamo i internet i pogledali smo i tog Maradonu i Pelea i Besta i sve. Imamo već i mi svoje: Zidana, pravog Ronalda, Kantonu... Imao. Sve, osim fudbala koji nam je uvek nekada bio bolji. Sve to davno nekad, stiže nam u slikama, i realno, mnogo ga lepšim zamišljamo nego što je zaista i bilo. I mislimo o tome i dok gledamo Bejla, Kristijana Ronalda, Mesija, Ibrahimovića, i uhvatimo sebe kako sami televizoru ili strimu na kompu viknemo: ,,Opsajd!" Sa P. Zauvek sa P.
Za moju generaciju, i ostale koji se tu vide, nastojaću da se ovde setim ćaletovih priča, mojih konstrukcija, legendi, lagarija i sve magije koja prati fudbal, sav onaj koji već pola veka gledam, o kom slušam i onaj koji ću i dalje gledati. Dok jurimo strimove za Ligu Šampiona, izbaciću po neku sliku uz propratni tekstić, a Vi bacite kometar, pa da idealizujemo Barezija i Maldinija, Veu i Rui Koštu, braću Laudrup i Hrista Stoičkova, i prodiskutujemo šta su nas sve lagali o Bestu, Euzebiju, Moci, Džaji i Laciki Lerincu.
Ja ovde neću biti navijački ostrašćen, a vi u kometarima slobodno udrite:) Sve pozdravljam i nadam se da ćemo uspeti lepo, kao oko oPsajda, da se posvađamo, kao nekad sa ćaletom ili TV ekranom.
Srđan Orsić, Novi Sad, 17.9.2014.
No comments:
Post a Comment