Iako je već u prvom meču stekao prednost od 2:0, ni sam Fljamurtari nije se nadao da će izdržati da ne sagori u paklu JNA, na kojem su ondašnji nikada jači i bučniji Grobari uspevali da zaplaše i mnogo veće protivnike. Ipak, okupljena masa koja je došla da prisustvuje goleadi Vokrija i družine, i već planirala novo evropsko putešestvije u narednom kolu, nije stadion napustila sa osmehom na licu. Iako je poveo sa 1:0, crno-beli tim uspeo je i da primi gol i uprkos pogotku Fadlja Vokrija za 2:1, i na opšti užas prisutnih Grobara i večito zadovoljstvo svih onih kojima crno-beli dres nije blizak srcu, ispadne već u prvoj rundi takmičenja.
Međutim, iako bi se iz današnje perspektive učinilo verovatnim da su po završetku meča Grobari bar skinuli traku kapitenu ili čak linčovali svoj fudbalere, oni su poraz podneli stoički, i iako namrgođenih lica, svoj tim naposletku ispratili frenetičnim skandiranjem i aplauzima, što je jedna od najsvetlijih tački njihove istorije.
Fudbaleri iz Albanije sa druge strane, do tada anonimni i nepoznati van granica Enver Hodžine zatvorene diktature, uspeli su da u narednom kolo izbace i predstavnika Istočne Nemačke, te da pobede na svome terenu sa 1:0 i veliku Barselonu, da bi poklekli tek na Kamp Nou stadionu, završivši svoju evropsku odiseju porazom od 4:1.
No comments:
Post a Comment